Vožnja automobilom po Evropi ne podrazumeva samo različita saobraćajna pravila, ograničenja brzine i ekološke zone. U mnogim zemljama postoji i neki oblik putarine ili putne naknade. Ponekad je reč o klasičnim putarinama na autoputevima, ponekad o vinjetama koje važe tokom određenog vremenskog perioda, a ponekad o mostovima, tunelima ili lokalnim deonicama puta na kojima se naplaćuje prolaz.
Za svakoga ko planira putovanje automobilom kroz Evropu, zato je pametno da na vreme, pre polaska, proveri sisteme naplate. Modeli naplate mogu se znatno razlikovati od zemlje do zemlje, a čak i unutar iste zemlje pravila mogu varirati u zavisnosti od vrste puta, tipa vozila ili načina plaćanja.
Kako funkcionišu putne naknade u Evropi
U praksi postoje tri glavne vrste putnih naknada sa kojima se vozači putničkih automobila u Evropi najčešće susreću.
Prva je vinjeta. U tom slučaju kupujete pravo korišćenja određenih autoputeva ili glavnih puteva tokom određenog perioda, na primer nekoliko dana, mesec dana ili godinu dana. U više zemalja to je danas digitalno, što znači da je naknada povezana sa registarskom oznakom umesto sa nalepnicom na vetrobranskom staklu.
Druga je klasična putarina. U tom slučaju obično plaćate za određenu razdaljinu, konkretnu deonicu puta ili na naplatnim rampama duž autoputa. U nekim zemljama to se obavlja ručno ili karticom, a u drugima više automatski putem elektronskih sistema.
Treća su lokalne naknade, na primer za mostove, tunele ili određene gradske prilaze. Čak i u zemljama koje nemaju nacionalni sistem putarine, ovakve naknade mogu postojati.
Zemlje u kojima se vinjeta često koristi
U više evropskih zemalja vinjeta je uobičajen način naplate putnih naknada za putničke automobile. To važi, na primer, za Austriju, Bugarsku, Češku, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Švajcarsku i Mađarsku. U više pregleda pominje se i Moldavija među zemljama u kojima postoji vinjeta.
Za putnika to znači da pored puta ne postoji uvek naplatna stanica. Umesto toga, naknadu često treba regulisati pre ili u trenutku kada počnete da koristite mrežu puteva koja se naplaćuje. Zato je pametno proveriti i period važenja i koje su saobraćajnice zaista obuhvaćene.
Zemlje u kojima su klasične putarine uobičajene
U drugim zemljama je uobičajenije da plaćate za određene autoputeve ili deonice puta tokom vožnje. Francuska, Italija, Španija, Portugal, Hrvatska, Grčka, Poljska, Srbija, Severna Makedonija i Turska često se navode među zemljama sa klasičnim putarinama ili naplatnim rampama. U takvim pregledima pojavljuju se i Albanija, Bosna i Hercegovina, kao i Irska.
Za vozače to u praksi znači da trošak često zavisi od toga koliko daleko vozite, koje deonice birate, a ponekad i od toga kako plaćate. Na nekim mestima je i dalje moguće platiti gotovinom, dok su drugi sistemi više digitalni ili povezani sa registarskim oznakama i kamerama.
Zemlje u kojima se uglavnom radi o mostovima, tunelima ili lokalnim naknadama
Postoje i zemlje u kojima obični putnički automobili ne nailaze na nacionalni sistem putarine, ali ipak mogu morati da plate na određenim mestima. Danska se često povezuje sa mostarinama, Švedska sa mostarinama i naknadama za gužvu u određenim gradovima, Norveška sa mnogim automatskim naplatnim deonicama, a Holandija i Island se često navode kao primeri zemalja u kojima mogu postojati ograničenije naknade. Ujedinjeno Kraljevstvo se takođe često opisuje kao zemlja u kojoj se određeni mostovi, tuneli i posebne deonice puta naplaćuju.
Za svakoga ko planira odmor automobilom, ovo je važno, jer neka zemlja može delovati uglavnom bez putarine, a ipak uključivati troškove na određenim rutama. To posebno važi ako putovanje uključuje velike mostove, tunele ili ulazak u određena gradska područja.
Zemlje u kojima putnički automobili često voze bez nacionalne putne naknade
Postoji i više evropskih zemalja u kojima putnički automobili u praksi često mogu da koriste veći deo putne mreže bez nacionalne putarine ili vinjete. U različitim pregledima, na primer, Nemačka, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Belgija i Ukrajina navode se kao zemlje u kojima putnički automobili generalno ne potpadaju pod širok nacionalni sistem naplate za autoputeve. Nemačka se često ističe kao jasan primer zemlje u kojoj automobili do 3,5 tone koriste autoputeve bez uobičajene autoputske naknade.
To ipak ne znači da troškovi nikada ne postoje. Lokalni izuzeci, posebni mostovi, tuneli ili druge naknade mogu postojati i tamo gde nema nacionalnog sistema. Zato je pametno proveriti konkretnu rutu, a ne samo zemlju uopšteno.
Pregled zemalja za putovanja automobilom po Evropi
U nastavku sledi opšti pregled mnogih uobičajenih evropskih zemalja za putovanja automobilom. Cilj je da pruži praktičnu sliku o tome kakva vrsta putne naknade može da se pojavi.
Albanija – naknade mogu postojati na određenim deonicama puta.
Andora – mogu postojati lokalne naknade, posebno u vezi sa određenim tunelima.
Belgija – u praksi putnički automobili obično mogu da voze bez nacionalne autoputske naknade.
Bosna i Hercegovina – na određenim deonicama puta postoje putarine.
Bugarska – na delovima putne mreže koristi se vinjeta.
Kipar – na nacionalnom nivou obično se opisuje kao zemlja bez putarina za putničke automobile.
Danska – nacionalna autoputska putarina nije glavni model, ali su mostarine važne za mnoge putnike.
Estonija – putnički automobili obično ne podležu nacionalnoj putnoj naknadi.
Finska – nacionalna putna naknada za putničke automobile obično nije aktuelna.
Francuska – klasične putarine su česte na glavnim autoputevima.
Grčka – postoje putarine na glavnim saobraćajnim koridorima.
Irska – postoje deonice puta koje se naplaćuju.
Island – mogu postojati određene lokalne naknade.
Italija – putarine su česte na autoputevima.
Hrvatska – putarine se koriste na važnim autoputevima.
Letonija – putnički automobili su na nacionalnom nivou uglavnom bez naknade.
Litvanija – nacionalna naknada za putničke automobile obično nije centralna.
Luksemburg – obično se opisuje kao zemlja bez naknade za putničke automobile.
Moldavija – vinjeta se pominje u više pregleda.
Crna Gora – na određenim deonicama mogu postojati lokalne naknade.
Holandija – generalno ne postoji široka nacionalna putarina za putničke automobile, ali mogu postojati određene posebne naknade.
Severna Makedonija – postoje putarine.
Norveška – mnoge rute uključuju automatske naknade, mostarine i gradske pristupne naknade.
Poljska – određeni autoputevi i deonice puta se naplaćuju.
Portugal – putarine su česte, često sa elektronskim elementima.
Rumunija – koristi se vinjeta.
Švajcarska – vinjeta je ključna za korišćenje autoputeva.
Srbija – na glavnim putevima postoje putarine.
Slovačka – koristi se vinjeta.
Slovenija – koristi se vinjeta.
Španija – određeni autoputevi se naplaćuju, iako sistem nije svuda isti.
Ujedinjeno Kraljevstvo – mogu postojati lokalne i regionalne naknade, na primer na određenim mostovima, tunelima i posebnim deonicama puta.
Švedska – autoputevi se generalno ne naplaćuju, ali postoje mostarine i naknade za gužvu.
Češka – koristi se vinjeta.
Turska – putarine su česte na važnim putevima i mostovima.
Nemačka – putnički automobili obično mogu da koriste autoputeve bez nacionalne naknade, iako na određenim pojedinačnim prelazima mogu postojati posebne naknade.
Mađarska – koristi se vinjeta.
Austrija – vinjeta je uobičajena, a određene posebne alpske rute mogu imati sopstvene naknade.
Najvažnije pre nego što krenete
Najvažnije nije samo da znate da li putne naknade postoje, već i kako se naplaćuju. Putovanje kroz više zemalja može značiti da ćete tokom istog odmora automobilom naići na nekoliko različitih sistema. Na primer, možda ćete morati da kupite vinjetu u jednoj zemlji, platite na naplatnoj rampi u sledećoj, a zatim kasnije na ruti podmirite mostarinu ili gradsku pristupnu naknadu.
Zato je pametno da pre polaska proverite sledeće:
da li zemlja koristi vinjete, naplatne rampe ili lokalne naknade
da li se plaćanje obavlja ručno, digitalno ili preko registarske oznake
da li određeni mostovi, tuneli ili gradski prilazi imaju sopstvene naknade
da li se sistem naplate razlikuje u zavisnosti od tipa vozila ili izabrane rute
Sažetak
U Evropi ne postoji jedinstven model putnih naknada. Neke zemlje koriste vinjete, druge naplaćuju po deonici puta, a neke uglavnom imaju lokalne naknade za mostove, tunele ili gradske prilaze. Zato je za svakoga ko planira duže putovanje automobilom pametno da unapred proveri rutu i da ne pretpostavlja da isti model plaćanja važi svuda.